Click to listen highlighted text! Powered By GSpeech

⇒ Kulturna inkluzija


Kulturna inkluzija osoba sa invaliditetom: izazovi i perspektive

U zavisnosti od percepcije konkretnog problema, vrste invaliditeta, ali i stanovišta koje se zauzima prilikom šireg pogleda na OSI, teško bi bilo razlučiti koji bi pojam inkluzije predstavljao krovni termin za sve ostale. Svi vidovi inkluzije jesu važni na svoj način i imaju svoju nezamenjivu ulogu u promovisanju kvalitetnog i dostojnog života osoba sa invaliditetom. U ovom odeljku pokušaćemo da napravimo osvrt na kulturnu inkluziju, jer smatramo da je ovaj vid inkluzije od izuzetne važnosti za OSI.

Kao što nije moguće nametati određeni identitet koji bi osoba sa invaliditetom preuzela, tako nije moguće odrediti koji bi kulturni sadržaji bili pogodni za osobe sa bilo kojom vrstom invaliditeta. Pravo na slobodno kretanje i pravo na rad tj. zaposlenje bez diskriminacije, jesu osnovna i zakonom garantovana prava OSI. Moglo bi se reći da iz ovih osnovnih prava proističe pravo na nesmetanu potrošnju i uživanje u umetničkim i kulturnim proizvodima, uslugama i dobrima. U određenim slučajevima zaista je teško govoriti o svrsishodnosti da OSI budu posetioci nekih umetničkih dešavanja, slepi ljudi mogu imati pojam baleta, ali teško da mogu pratiti i njegovo izvođenje. Ipak, pored izvesnih ograničenja koja mogu nastati usled vrste invaliditeta, a u odnosu na umetničku prezentaciju i recepciju, novi načini izlaganja umetničkog sadržaja koji su prilagođeni OSI mogu dati izvrsne rezultate (npr. taktilne izložbe slika za slepe osobe itd.) Dakle, dostupnost kulturnih sadržaja osobama sa invaliditetom ne bi trebala da bude upitna, već stvar koja se podrazumeva.

Uzimajući u obzir gore rečeno nameće se pitanje, da li se stvar završava time što bi osobama sa invaliditetom bilo omogućeno da budu korisnici biblioteka, muzeja, pozorišta, arhiva itd.? Čini se da ne, jer nameće se pitanje zašto bi OSI bili puki posmatrači ili konzumenti kulturnog sadržaja, a ne i proizvođači ili organizatori istog? Od izuzetne je važnosti da saradnja u ovom slučaju bude dvosmerna. Drugim rečima osobe bez invaliditeta izlaze u susret OSI, ali i OSI uzvraćaju načinima kojima su u mogućnosti i u tome se zapravo sastoji potpuna kulturna inkluzija. Kulturna inkluzija dobija svoje puno značenje i smisao onda kada se izbriše razlika između OSI i OBI (osobe bez invaliditeta), tačnije kada participacija u kulturnom životu jedne sredine ne bude privilegovan položaj OBI u odnosu na OSI. Na ovom polju ima još dosta prostora da invenciju, prevazilaženje predrasuda i daljnu senzibilizacijiu svih aktera. Kulturno uzdizanje OSI je snažan motiv za rušenje pre svega mentalnih barijera, jer se kulturnim sadržajima motiviše duh i jača svest o sopstvenim pravima i mogućnostima. Isto tako treba napomenuti da postoji veliki broj istaknutih umetnika koji su imali neku vrstu invaliditeta, ali im to nije smetalo da budu svrstani u sam vrh svetske umetničke scene.

Jedan od ciljeva kulturne inkluzije jeste i jaka potpora obrazovnoj inkluziji, gde bi se u prvom redu, putem zastupljenosti OSI, naznačilo i na bolji način prikazalo njihovo pravo lice. Kroz umetnička dela stvara se i slika sveta koju svi konzumenti prihvataju na određeni način, dakle, umetnička produkcija može i trebalo bi da odigra jednu od ključnih uloga u procesu senzibilizacije najširih društvenih slojeva. Prikazivanje OSI u kontekstu stvarnih društvenih procesa i ukazivanje na probleme njihovog položaj jeste i jedna permanenta borba sa medijima koji ne retko zanemaruju i marginalizuju ove manjinske društvene grupe. Suština je da bi OSI ukoliko bi imali pravedan i nediskriminatorski tretman kako u umetničkoj prezentaciji, tako i u medijskoj sferi, ne bi nailazili na diskriminaciju u društvu, koje bi putem tih istih medija sigurno bilo senzibilisanije za pitanja OSI.



 

Click to listen highlighted text! Powered By GSpeech