Click to listen highlighted text! Powered By GSpeech

⇒ Socijalna inkluzija 


Fizičke barijere i nepristupačnost kao glavna smetnja socijalnoj inkluziji osoba sa invaliditetom

Invaliditet kao sociološki fenomen uzrokuje mnoge barijere kao i veliku društvenu isključenost osoba sa različitim vrstama invaliditeta u Republici Srbiji. U odnosu na druge diskriminisane grupe, OSI se suočavaju sa višestrukim barijerama koje ih ometaju da uzmu puno učešće u uobičajenim životnim tokovima. Prva prepreka koja se nalazi na putu osoba sa invaliditetom jeste visok stepen nepristupačnosti fizičkog okruženja, što uočljivo govori o težini problema prilikom svakog pokušaja inkluzije ove marginalne grupe. Fizičke barijere direktno su povezane sa uključenošću OSI u društvo, tj. njihovo uklanjanje je prvi i najvažniji korak ka uspešnoj inkluziji OSI. Druga važna prepreka, koja je u tesnoj vezi sa prvom, jeste nedovoljno visoka svest relevantnih predstavnika vlasti, donosioca odluka pa i društva u celini o pravima i potrebama OSI na aktivan i nesmetan život u svojoj zajednici. Nepristupačno okruženje dovodi do ograničavanja ili potpune nemogućnosti da se OSI slobodno kreću, izvršavaju svoje građanske obaveze, leče se, školuju, obrazuju, zapošljavaju ili bave kulturnim i sportskim aktivnostima. Rezultat ovakve diskriminatorne politike je da OSI žive u segregaciji ili potpunoj izolaciji od društva, kao i ograničenih mogućnosti da izraze svoj potencijal.

Forum mladih sa invaliditetom Kragujevac (FMIKG) je kao jedan od prioriteta svoje agende postavio upravo rešavanje ovih i sličnih akutnih problema koji su stalni kamen spoticanja za sve OSI. Treba napomenuti da skoro 40% opšte populacije ima potrebu za prevazilaženjem arhitektonskih barijera u urbanim sredinama, poput majki sa decom u kolicima, teško pokretljivih, korisnika ortopedskih pomagala, trudnice itd. Rešenje se traži u razvoju saradnje između vladinog, nevladinog i biznis sektora sa ciljem da se identifikuje što veći broj fizički nepristupačnih objekata i da se oni u što kraćem roku, putem odgovarajuće adaptacije, učine dostupnim za OSI. Brojna istraživanja u regionu, ali i van regiona, pokazuju da je značajno jeftinije projekovati i graditi zgradu pristupačnom od početka procesa planiranja nego kroz adaptacije, dakle naknadno kada se gradnja i objekat završi. Razmišljanje unapred ne košta ni dinara, a može uštedeti velike sume novca. Barijere pristupu se obično dešavaju u fizičkom okruženju zbog ograničenih pogleda na pitanja invalidnosti, kada se potrebe OSI ne uzimaju u obzir, ili kada se usvoje netačne pretpostavke o njihovim potrebama. Iz ovih razloga je od izuzetne važnosti identifikovati potrebe OSI i ne upuštati se u izradu projekata po pretpostavci tj. ličnoj proceni. Zbog toga je konsultovanje sa OSI neizostavan deo inkluzivnog projektovanja i potrebno je da u potpunosti korespondira sa međunarodnim pokretom i motom OSI – 'Ništa o nama bez nas.'

Barijere u okruženju mogu sprečiti ili ometati pristup zgradama i uslugama, izazvati osećaj dezorijentisanosti i zbunjenosti kod korisnika ili čak uzrokovati povrede u ozbiljnijim slučajevima. Za pružaoce usluga, neuklanjanje fizičkih barijera može da izazove sramotu, lošu reklamu, gubitak podrške ili čak sudski poziv. Postoje razni načini da se identifikuju postojeće i potencijalne barijere, ali isto tako je važno i da se prati efikasnost izvršenih izmena. Kontrola i revizija nudi strateški pristup identifikaciji postojećih i potencijalnih barijera u sklopu fizičke okoline. Obično sadrži inspekciju na licu mesta i procenu pristupačnosti po dogovorenim kriterijumima. Kako kod nas ovi mehanizmi ne postoje, preporučuje se neformalna kontrola i revizija koju će sprovesti predstavnici organizacija osoba sa invaliditetom. Kriterijumi treba da budu određeni prema zahtevima Zakona o sprečavanju diskriminacije OSI Srbije, relevantnim standardima i zakonskim propisima o izgradnji, primerima dobre prakse i dizajna u ispunjavanju uslova za potrebe OSI i praktičnim razlozima.

Prilikom identifikacije postojećih i potencijalnih fizičkih barijera u okruženju sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom, prioritetne oblasti koje se trebaju uzeti u obzir su: prilaz objektu i ulaženje u zgradu, sigurnosni izlazi u slučaju nužde, zdravlje i sigurnost u zgradi i oko nje, obezbeđivanje toaleta (WC).

Već postoje primeri dobre prakse u pristupu okruženju, takav pristup nazivamo Inkluzivni ili Univerzalni dizajn. Svi bi trebalo da mogu da koriste javne zgrade, kao što su bolnice, muzeji, biblioteke, zgrade javne i državne uprave itd. Specijalno uređenje tih objekata jeste napušten koncept koji se vrlo retko i u izuzetnim situacijama koristi, a on se sastoji u odvojenim ulazima ili posebnim šalterima za OSI, te ovakav način omogućavanja pristupačnosti treba izbegavati kad god je to moguće. Inkluzivni principi dizajna su prilagođeni različitim potrebama raznih grupa OSI, ali i svim drugim korisnicima npr. licima koje vrše isporuke ili guraju kolica. Da bi se ova pravila uspešno poštovala neophodno je dosledno primeniti standarde pristupačnosti propisane izmenama Zakona o izgradnji i planiranju i Pravilnikom o nesmetanom kretanju.

Zaključak

Proaktivni pristup je najefikasniji način da se reši pitanje barijera pristupu i izgradi pristupačna okolina. Pristupačnost ne ugrožava urbane sredine i arhitekturu – ona ih poboljšava. Tehnologija i sistemi se menjaju i nova rešenja su možda dostupna za probleme koji su se ranije činili nerešivim. Bez obzira koliko pažnje se posveti prevazilaženju barijera u sklopu fizičke okoline, mala je mogućnost da će potrebe svakog korisnika biti predviđene i da će se na njih odgovoriti. Zbog toga je od izuzetne važnosti angažovanost civilnog sektora u pružanju pomoći OSI, ali i monitoringu, kontroli i obradi sakupljenih informacija koje će poslužiti poboljšanju i boljem pružanju pomoći i usluga.



 

// 'Do domova zdravlja bez barijera' - Zdravstvena stanica br.5 //


(Kragujevac, 22.05.2010.) Nije potrebno posebno objašnjavati zašto su domovima zdravlja potrebne pristupne rampe, možda je pravo pitanje kako je moguće da se izgradi dom zdravlja, a da po projektu nije napravljena pristupna rampa. Neke osobe sa invaliditetom su posetioci ovih javnih ustanova na dnevnoj bazi, pa stoga je sasvim za očekivati da svi domovi zdravlja budu fizički dostupni za OSI. Sa druge strane prilikom uklanjanja arhitektonskih barijera i olakšanog pristupa ciljna grupa se povećava za još tri kategorije korisničkih grupa, gde bi neometan pristup pored OSI koji su korisnici kolica, imale i stare osobe, majke sa decom i osobe sa otežanim kretanjem.

Treba takođe podvući da je jednu od vidljivih prednosti ovakvih projekata svakako čini i jačanje saradnje između različitih sektora (cross-sectoral cooperation), koja dovodi do kreiranja neophodnog okruženja koje podstiče veći broj novih zajedničkih inicijativa, a naposletku i konkretne poslovne i društvene saradnje. Putem ovakvog pristupa rešavanja problema, OSI će moći da ostvare svoje osnovno ljudsko pravo, a to je pravo na slobodu kretanja, kao bitnog preduslova za njihovo aktivno učešće u uobičajenim socijalnim aktivnostima. Ovakva vrsta projekata je u direktnoj korelaciji sa prioritetima Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije, kao i sa EU standardima i prioritetima u ovim oblastima.



 

// FMIKG uklonio arhitektonsku barijeru na Knjaževsko-srpskom teatru //

Rampa na Knjaževsko-srpskom teatru


(Kragujevac, 14.08.2009.) Jedan od projekata koji se metaforički rečeno nikad ne završava, a nalazi se u fokusu projektnih aktivnosti Foruma mladih sa invaliditetom Kragujevac (u daljem tekstu FMIKG), jeste uklanjanje arhitektonskih barijera za slobodno kretanje osoba sa invaliditetom (u daljem tekstu OSI). Cilj ovakvih projekta jeste samostalno kretanje OSI, što predstavlja ključni faktor ka većoj uključenosti ove populacije u društvo. Namera je da projektima ovog tipa podupremo i unapredimo društvenu uključenost osoba sa invaliditetom, što za posledicu ima povećanje stope zaposlenosti i poboljšanje kvaliteta života OSI na svakodnevnoj osnovi. Postavljanjem efikasnih pristupnih rampi za samostalno kretanje i pristup javnim objektima direktno doprinosi osamostaljivanju OSI, stoga se taj vid aktivnosti visoko kotira pri sastavljanju godišnjeg plana projektnih aktivnosti FMIKG.

Jedna takva akcija, koja je imala i jako simboličko značenje, bilo je postavljanje prilazne rampe na zgradu Knjaževsko-srpskog teatra u Kragujevcu. Zgrada koja je ujedno i dom najstarijeg pozorišta na tlu Srbije, koje postoji od 1835 godine, izabrana je za prvu konkretnu projektnu aktivnost FMIKG. Ova zgrada je duže od 170 godina, koliko se u njoj odvija kulturni program u Kragujevcu, bila nepristupačna za OSI. Jedini način da osoba u invalidskim kolicima poseti neko kulturno dešavanje unutar zgrade bilo je uz asistenciju i pomoć neke druge osobe. Jednostavnom intervencijom dodata je fiksna rampa kod ulaza u bočni deo zgrade i time je zgrada postala delimično dostupna za OSI. U zgradi ne postoji lift, tako da je sala na spratu ostala nepristupačna, a sa druge strane ne postoji toalet koji bi bio izgrađen na način da ga mogu koristiti OSI. Zbog ovih manjkavosti zgrada je označena kao delimično pristupačna, iako smatramo da je veliki korak napred mogućnost da osobe korisnici invalidskih kolica mogu bez asistencije i pomoći da posete i da prate sadržaje koji se odvijaju u pozorišnoj sali u prizemlju.



 

 

Click to listen highlighted text! Powered By GSpeech