Kujundžijski zanat u rukama osoba sa invaliditetom

Projekat „Kujundžijski zanat u rukama osoba sa invaliditetom“ je usmeren ka očuvanju lokalne tradicije i nacionalnog identiteta.

Učesnici radonica su bile osobe sa invaliditetom koje su zainteresovane da se edukuju i praktično osposobe za neki od starih i umetničkih zanata i veština.

Projekat je trajao tri meseca.

Prva ili pripremna faza je podrazumevala:

a) kontaktiranje relevantnih edukatora-majstora zanatlija koji će učesnike radionica informisati o starim zanatima koji su tradicionalno vezani za naše podneblje i sredinu;

b) kontaktiranje osoba sa invaliditetom koje su zainteresovane da nauče i praktično se obuče za neku zanatsku delatnost;

v) angažovanje volontera koji bi asistirali na radionici;

g) angažovanje adekvatnog prevoza za učesnike radionice.

Polaznici radonica su bili informisani o juvelirskim zanatima koji je inače u fokusu radionice, budući da se ubrajaju u veoma stare a danas izuzetno retke zanate.

Počeci kujundžijskog zanata u Srbiji dotiraju još od Srednjeg veka. Kujundžije su radile na dvorovima feudalnih gospodara, a nakit koji je rađen i koji su nosila srpska vlastela merio se sa vizantijskom. Svoje zvezdane trenutke kujundžijski zanat u Srbiji je doživeo početkom XX veka izlažući svoje rukotvorine na Svetskoj izložbi 2003. godine. U početku nakit od zlata se radio isključivo kovanjem, da bi se kasnije valjao u lim i žicu i sečenjem spajao varenjem.

U današnje vreme ovo bi mogla da bude veoma isplativa i interesantna aktivnost proizvodnje nakita od plemenitih metala za čiju bi izradu bile osposobljene osobe sa invaliditetom. U drugoj fazi projekta bi majstor kujundžija praktično edukovao polaznike radionice o načinu izrade nakita od plemenitih metala. Za tu aktivnost je neophodna blagovremena nabavka juvelirskog materijala poput raznih vrsta plemenitih metala i slično.

Osobe sa invaliditetom su na radionicama došle do potrebnih tehnika i veština, i uz asistiranje i podršku majstora, napravile neki od predmeta, odnosno nakita. Polaznici radionice bi mogli vremenom da razviju zlatarsko-juvelirsku veštinu oblikovanja i obrade plemenitih metala a produkte svoga rada bi plasirali na tržište.

Treća faza projekta je bila izložbenog i prodajnog karaktera kada su bili pozvani i predstavnici lokalne samouprave, privrednici grada Kragujevca, članovi i predstavnici organizacija civilnog društva.