Forum mladih sa invaliditetom Kragujevac (FMIKG) je kao jedan od prioriteta svoje agende postavio upravo rešavanje ovih i sličnih akutnih problema koji su stalni kamen spoticanja za sve OSI. Treba napomenuti da skoro 40% opšte populacije ima potrebu za prevazilaženjem arhitektonskih barijera u urbanim sredinama, poput majki sa decom u kolicima, teško pokretljivih, korisnika ortopedskih pomagala, trudnice itd. Rešenje se traži u razvoju saradnje između vladinog, nevladinog i biznis sektora sa ciljem da se identifikuje što veći broj fizički nepristupačnih objekata i da se oni u što kraćem roku, putem odgovarajuće adaptacije, učine dostupnim za OSI. Brojna istraživanja u regionu, ali i van regiona, pokazuju da je značajno jeftinije projekovati i graditi zgradu pristupačnom od početka procesa planiranja nego kroz adaptacije, dakle naknadno kada se gradnja i objekat završi. Razmišljanje unapred ne košta ni dinara, a može uštedeti velike sume novca. Barijere pristupu se obično dešavaju u fizičkom okruženju zbog ograničenih pogleda na pitanja invalidnosti, kada se potrebe OSI ne uzimaju u obzir, ili kada se usvoje netačne pretpostavke o njihovim potrebama. Iz ovih razloga je od izuzetne važnosti identifikovati potrebe OSI i ne upuštati se u izradu projekata po pretpostavci tj. ličnoj proceni. Zbog toga je konsultovanje sa OSI neizostavan deo inkluzivnog projektovanja i potrebno je da u potpunosti korespondira sa međunarodnim pokretom i motom OSI – ‘Ništa o nama bez nas.’ta u Republici Srbiji. U odnosu na druge diskriminisane grupe, OSI se suočavaju sa višestrukim barijerama koje ih ometaju da uzmu puno učešće u uobičajenim životnim tokovima. Prva prepreka koja se nalazi na putu osoba sa invaliditetom jeste visok stepen nepristupačnosti fizičkog okruženja, što uočljivo govori o težini problema prilikom svakog pokušaja inkluzije ove marginalne grupe. Fizičke barijere direktno su povezane sa uključenošću OSI u društvo, tj. njihovo uklanjanje je prvi i najvažniji korak ka uspešnoj inkluziji OSI. Druga važna prepreka, koja je u tesnoj vezi sa prvom, jeste nedovoljno visoka svest relevantnih predstavnika vlasti, donosioca odluka pa i društva u celini o pravima i potrebama OSI na aktivan i nesmetan život u svojoj zajednici. Nepristupačno okruženje dovodi do ograničavanja ili potpune nemogućnosti da se OSI slobodno kreću, izvršavaju svoje građanske obaveze, leče se, školuju, obrazuju, zapošljavaju ili bave kulturnim i sportskim aktivnostima. Rezultat ovakve diskriminatorne politike je da OSI žive u segregaciji ili potpunoj izolaciji od društva, kao i ograničenih mogućnosti da izraze svoj potencijal.